Prihvatio moju samokandidaturu i kako sam nekih sedam-osam minuta iz čiste zajebancije obnašao odgovornu dužnost komandanta čeličnih krila naše armije.
I to veoma uspešno. Takoreći trenutno, povećao sam vatrenu moć ratne avijacije zajebantskom donacijom u vrednosti od tri milijarde muda sterlinga u drahmama. Evo kako, što reko Blic. Vladan Batić (i on odavno pokojni) - koji se bio našao u blizini - čestitao mi je naimenovanje i svečano (zajebantski) obećao da će RV i PVO-u iz ličnih sredstava donirati tri eskadrile papirnatih aviona najnovije generacije.
Potrajalo je to ćeranje vazduhoplovne komendije nekoliko minuta, onda smo prešli na neku drugu zajebanciju ili možda na neki ozbiljniji posao, tko će ga znati, davno bilo pa se zaboravilo.
Vazduhoplovna zajebancija se, međutim, sticajem okolnosti usložnjila. Kako? To je tema naše današnje kolumne. Budući da su svi DOS-ovi ovoga sveta prepuni doušnika (svih boja) - ni najnoviji, studentski DOS nije izuzetak, neka paze šta pričaju - neko od tih divnih stvorenja je vojnom „tamo gde treba“ dostavio nefiltriranu informaciju da me je Đinđić postavio za komandanta RV i PVO.
Oficiri - nije to nepoznato - nemaju baš razvijen smisao za humor. Što je sasvim u redu. Kome trebaju oficiri šaljivčine i zajebanti. Kakogod, (tada još uvek) Miloševićev generalitet krajnje je ozbiljno shvatio informaciju da će moja neznatnost biti komandant RV i PVO, nije mu se to nimalo svidelo - u toj stvari ga razumem - pak su neka visoka vojna lica bez smisla za humor - tada još uvek u stanju egzistencijalne usranosti - počela slati diskretne sugestije - i to ne direktno šefu tadašnje parade, nego DOS-u - da bi Đinđić možda (s naglaskom na „možda“) trebalo da razmisli da li sam ja, koji nisam završio Vojnu vazduhoplovnu akademiju, dobro rešenje za jednu tako odgovornu dužnost.
Šta nam govori ova istinita priča iz burne istorije ovdašnjih smena vlasti? Evo šta govori, što (opet) reko Blic (koji je, btw, zapeo na pola puta iz Bivšeg Visokog u novo Visoko dupe). Govori da bi ondašnji generalitet - da se počem Đinđić najeo gljiva ludara pa me „izistinski“ naimenovao na položaj komandanta RV, a da se moja neznatnost nagutala LSD-ja pa prihvatila naimenovanje - mirne duše prihvatio to psihodelično kadrovsko rešenje. Bilo bi, naravno, gunđanja po kuloarima, ali naređenje bi bilo izvršenje.
To, opet, govori da ovo društvo - ne samo njegovi generaliteti - pati od hroničnog nerazlikovanja ozbiljnog i neozbiljnog i još hroničnije spremnosti da bez mnogo roptanja veže konja gde mu gazda kaže i prihvati svako gazdino kadrovsko rešenje, bez obzira na to koliko budalasto bilo. A takvih je proteklih decenija bilo sijaset. Od kojih je znatan broj kadrovika bio nekompetentniji za visoko dužnost koju obnaša, nego što bi moja neznatnost bila na položaju komandanta RV i PVO.